Statistike
kažu da veliki broj žena u Bosni i Hercegovini nema posao. Taj podatak je javan
i svima dostupan. Niko ne kaže da je drugačije, ali eto, kriza je. Svima.
One druge statistike, o tome koliko je žena koje imaju posao
izloženo seksualnom uznemiravanju na radnom mjestu, ne postoje. U Sarajevu je,
u okviru obilježavanja sedmice ravnopravnosti polova, predstavljeno pilot
istraživanje „Seksualno
uznemiravanje u privatnom sektoru u Bosni i Hercegovini“ koje je nastalo uz
podršku Agencije za ravnopravnost polova BiH i UNDP/UNFPA. Tokom predstavljanja
istraživanja, javnosti je predstavljena činjenica da je jako malo privatnih
firmi pristalo da učestvuje u projektu na ovu temu.
Slučajevi seksualnog uznemiravanja u Bosni i Hercegovini, sa
aspekta iskustava žene koja je doživjela da bude seksualni objekat na poslu su nevidljivi.
Jer su loša reklama za firmu. I njena lična sramota.
O tome javna priča nikome ne treba, jer su svi na dobitku...
Muškarac u
akciji: Normalno je da muškarac na radnom mjestu pogleda žensko. Šta
ONA ima da se buni!? To je uredila priroda, tu se ništa mjenjati ne može...čemu
drama...Kako da je bolan ne gledam kad je ko' bomba. Kako?! Provocira svaki
dan. Zovem je na piće, a ona se nećka, kao nešto se snebiva, kao neće, čuj
NEĆE?! Jučer sam je u hodniku pred firmom slučajno zagrlio oko struka. Ruka
sama poletjela dole...ona skočila ko’ oparena. Jutros, eto, sretoh je u liftu.
Lijepo opisah šta smo sve noćas u mojoj glavi radili...nas dvoje... ona krenu
da pritišće spratove kao sumanuta. Jedva nas odglaviše. Kao nije joj lijepo. Koja
žena ne voli pažnju?! Svaka voli. I svaka sama to traži. Nema razlike, mlađa,
starija...sve su žene iste. Kad se rode, nauče da vrte pozadinom i prikupljaju
ponude. Pa ko više ponudi, taj se omrsi. Eto, ja fino i kulturno nudim pažnju,
želim da joj bude lijepo...samo to, zar je to loše? Znam ja da bi ona više
voljela da joj šef ponudi to isto. Od njega joj sigurno ne bi smetalo. Njemu bi
sigurno dala 'odma, moja ponuda nije konkurentna. Ja ću njoj pokazati šta je
pravo muško. Pravo muško nikad ne odustaje!
Poslodavac: Sestro
draga....sa tobom samo problemi! Jesam li ti fino dao posao bez obzira što si
mlada i što ćeš mi, sto posto, u ekspresnom roku natovariti još gore probleme.
Zatrudnićeš i otići na bolovanje, jedno djete, drugo djete...pa ospice, pa
temperatura, pa djete povraćalo, dobilo proljev, pa upis u školu, sve tako
unedogled. Ko će sve to da plaća, sva ta bolovanja, doprinose i dembelisanje?! Ne
znaš?! Ja! Sve to preko mojih leđa. Znaš li ti koliko mene košta svaka žena
koju zaposlim...e maco moja. Šta ti, draga, smeta što te, kolega, pogledao? Pa
neću mu oko izbiti...treba da budeš
sretna i da ti imponuje. Nije te silovao ako te zagrlio, šta tu loše ima...nemoj
da pretjeruješ. Znaš kakvi smo mi muški, nemoj bolan pravit' probleme, ja ću
lako drugu naći da radi. Misliš da neću...druge samo čekaju, i neće im smetati
to što su kolege fine prema njima.
Kome ćeš i šta prijaviti...dušice moja, kakve ti dokaze imaš
za to što pričaš? Šta ti pada na pamet, da mi inspekciju navučeš na vrat. Neću
ja problema u mojoj firmi, bolje je lijepo da ti, odmah sada, dam tvoju
radničku knjižicu, pa da se oprostimo...na lijep način i kulturno, kao
civilizovani ljudi. Ipak nećeš ići u inspekciju i sindikat?...Pametno, znao sam
ja da si ti pametna žena. Čim sam te vidio. Maco...budi sretna da imaš posao u
ovakvom vremenu, vidiš da je svijet gladan. Svaki dan red pred kontejnerima. Pritrpi
se sestro...nama dobro, tebi dobro.
Muž: Ova moja se
totalno sumnjivo ponaša. Pa ne može svaki dan kući s posla dolaziti otečena
lica, kao boli je glava, vječito nervozna...počela piti tablete za smirenje. Znam
ja da tu nisu čista posla, garant je nešto skrivila čim je ovako...svaki dan. Ima
ljubavnika. Šta drugo ženi može pasti na pamet nego to. Nemam šta da je pitam,
znam ja kako to ide...jedno piće, drugo piće, pa proslava u firmi, pa
prekovremeni rad, odrađivanje za kolegicu koja je na bolovanju...Sve su to
priče za papke! Ja nisam papak, pokazaću JA njoj da JA znam šta ONA radi. Dok
je vrijeme. Nema tu puno priče...
Žene koje
su objekat ovog imaginarnog igrokaza su svuda oko nas. I njihova
stvarnost je ovakva. Vjerovatno i gora. One ćute jer misle da su krive za
uznemiravanje i nasilje koje trpe, ćute jer se boje da će ostati bez
dragocjenog radnog mjesta. Žene u BiH nemaju podršku da se bore protiv sistema
koji prihvata homo balkanikus komunikaciju kao sastavni dio života.
One ne žele da im je „lijepo“ dok ih kolega na poslu
uznemirava, poslodavac ucjenjuje, muž zlostavlja... žele posao i okruženje
slobodno od nasilja. Da nasilje bude
kažnjeno, zakoni realizovani u praksi, da imaju pristup efikasnoj zaštiti i da
politici „o tome se ne govori“ dođe kraj.
I ja to želim.
Objavljeno na: http://www.frontal.ba
Objavljeno na: http://www.frontal.ba
Нема коментара:
Постави коментар